Preobraženi životi - Život bez udova

Deljenje priče

Podelite svoju priču u nastavku i naš urednik će uskoro pregledati vašu priču za objavljivanje!

Ime

Prezime

E-pošta

Naslov priče

Slika

Tekst priče

ODREDBE I USLOVI

LifeWithoutLimbs.org je javna veb lokacija i priče koje se dele LifeWithoutLimbs.org mogu biti povezane sa drugim delovima interneta. Na primer: korisnik Fejsbuka može da deli veze ka pričama na LifeWithoutLimbs.org. Kada pišete priču, pokušajte da koristite samo imena i nemojte biti previše precizni u vezi sa lokacijama. Ohrabreni ste da prosleđujete slike (.jpeg) ili da ugrađujete YouTube video zapise. Zadržavamo pravo da uredimo sve priče pre objavljivanja. Odluka o tome da li ćemo objaviti priču zavisi isključivo od urednika (ali su šanse da ćemo u nekom trenutku objaviti vašu priču). Pravno obaveštenje - Podnošenjem ove priče za objavljivanje zastupam da imam najmanje 16 godina i da sam u mogućnosti da donosim pravne odluke u svoje ime, i ( po potrebi) u ime onih prikazanih u priloženom tekstu, slikama i video zapisima ("materijali"). Zastupam da nijedan od materijala koji sam predao nije zaštićen autorskim pravima. Dobio sam dozvolu da objavljujem ove materijale, na sajtovima i informativnim feedovima, itd. Razumem da Život bez udova može urediti/objaviti/izbrisati moj podnesak u bilo kom trenutku bez traženja daljeg odobrenja. Razumem da je LifeWithoutLimbs.org javni internet sajt i da sadržaj koji podnosim može biti pregledan, kopiran ili ponovo objavljen od strane bilo koga (uključujući pretraživače i feedove sa vestima) i da sadržaj uskladišten u ovim sistemima može nadživeti objavljivanje na samom LifeWithoutLimbs.org-u. Razumem da će na moj zahtev, Život bez udova izbrisati moj podnesak sa LifeWithoutLimbs.org sajta i to će biti moj jedini pravni lek u svakom sporu. U zamenu za prihvatanje mog podneska, oslobađam Život bez udova i njegove zaposlene, urednike i predstavnike iz svih odgovornosti u vezi, ili protoka iz, upotrebe materijala u ovom podnesku ili bilo kog derivata.

Slažem se

Pročitao sam i slažem se sa gore navedenim odredbama i uslovima.

9. jula 2020.

BOŽJA ODABRANA RUTA ZA MOJ ŽIVOT

Ja sam 62-godišnji Južnoafrikanac koji živi u Kwa Zulu, Natal. Otkako znam za sebe imao sam fascinaciju zmijama, počeo sam da hvatam zmije u osmoj godini i postale izuzetno upućene u njih i okolinu u celini. Moj mladi ћivot je bio pun raznih aktivnosti kao љto su sportski ribolov, lov i naravno zmije. Sa tako ispunjenim životom nikada nisam imao vremena za Boga.. i mada su mnogi ljudi pokušavali da me navukaju da idem u crkvu uvek sam imao nešto drugo "važnije" da uradim! Onda sam jednog dana (pre oko 24 godine) otišla da uklonim zelenu mambu iz lokalne rezidencije. Posle uklanjanja i lekcije za starca i ženu, starica se okrenula i rekla mi "ne veruješ u Boga da li ti mladiću"? Pre nego što sam mogla da odgovorim nastavila je: "Bog kaže da si prevario smrt više od pet puta! Morate da odete i popravite svoje stvari sa Njim jer nećete dobiti drugu šansu"!

U to vreme sam već planirao put sa mojim dvanaestogodišnjim sinom u Namaqualand, nekih dve hiljade kilometara od našeg doma, i trebalo je da krenemo za tri dana da provedemo deset dana u pronalaženju zmija i beleženju svih podataka koje smo mogli da prikupimo. Posle deset dana započeli smo dug put kući, ovo je sada bilo četrnaest dana od incidenta sa "starom damom". Ne pre nego što smo otišli (u mraku posle zalaska sunca) primetio sam zmiju kako prelazi put pa sam napravio brzi zaokret i iskočio da uhvatim zmiju. Drugo vozilo se približilo velikom brzinom i sudarilo se sa mnom i mojim vozilom. Bio sam kritično povređen i dok sam stigao u najbližu bolnicu prognoza je bila da neću preživeti noć. Desna donja noga mi je smrskana i smrskana. Butna kost desne noge mi je bila gadno slomljena, a gornja polovina butne kosti mi je probila zglob kuka u trbušnu šupljinu, i probila mi stranu polomivši dva rebra na izlasku. Karlica mi je takođe bila slomljena kao i donji deo leđa. Posle oko sat vremena stigla je hitna pomoć i odvela me u bolnicu Springbok koja je bila mala, bolesno opremljena klinika koja nije mogla da se izbori sa ovakvom traumom. Kejptaun je doživljavao loše vreme i nisu mogli da pošalju let iz milosrđa! U ranim jutarnjim satima vreme se dovoljno pročistilo da prođem let i prebačen sam u bolnicu u Tajgerbergu na hitnu operaciju. Kada sam izašao sa operacije rečeno mi je da više nikada neću hodati! U tom prvom danu posle operacije kroz maglu polusvesti, Gospod je stajao pored mog kreveta i pitao me da li sada mogu da ležim dovoljno mirno ili dovoljno dugo da slušam? Odgovorio sam "Da Gospode"! Rekao mi je da љalje nekoga da razgovara sa mnom, i da treba da dam svoj ћivot Njemu. U međuvremenu, porodični prijatelji su poznavali sveštenika u Kejptaunu i zamolili ga da dođe i moli se za mene. Rano sledećeg dana čovek obučen u majicu za čaj i šorts je ušao na odeljenje i pogledao okolo, pogled se smestio na mene i prišao je. Dok mi je prilazio rekao sam mu da znam ko je on.. nije delovao iznenađeno i jednostavno je rekao da ga je Bog poslao.. Baš tada je ušao i sveštenik mog prijatelja i njih dvojica su se molili za mene i odveli me do Gospoda. Izgubio sam nogu, ali sam stekao duљu! Ja sam sluga najvišeg Boga, i još uvek živim avanturistički život! Ima dosta dokaza o Ndlondlo Reptile parku na YouTube-u!

3. juna 2020.

SPAS NA DELU

Dragi Nik, mnogi ljudi su rekli da treba da podelim svoju priču sa tobom, s obzirom na tvoj profil nisam siguran koliko je značajna, ali evo nas.

U februaru 2009. Pošto sam tip osobe kakva jesam, morala sam da saznam više o tebi, što sam i učinila i naknadno saznala da si hrišćanin, što me je na neki način odudaralo, ali me je na druge načine još više zaintrigiralo da možeš voleti i svedočiti tako zlonamernom Bogu koji će dozvoliti da njegova "deca" pate. Što sam te više slušao, postajao sam besniji na to stvorenje za koje nisam bio ubeđen da postoji. Tako da sam, u svom besu, skočio sa svog mesta na poslu i viknuo "u redu ako postojiš što je veoma sumnjivo, i voliš za koje nema dokaza, i 'svi znaju', promeni me iznutra". U roku od nekoliko sekundi osetio sam da sam skinut i da je reka neoprostivosti, besa, gorčine i ogorčenosti izašla iz mene. Nisam plakala 23 godine ali sam bila preplavljena tim ludim osećajem mira, radosti i ljubavi, koji sam, da budem iskrena, mrzela jer sam se odjednom osećala van kontrole, izložena i ranjiva.

Tog dana sam u suštini prihvatio Hrista kao svog Gospoda i Spasitelja, nije da sam razumeo ništa od toga u to vreme. I tako, počeo je moj put pronalaženja crkve i razvijanja znanja i razumevanja Boga i Njegove reči, itd.. Međutim, ono što nisam znao je šta je pred nama, i kako će Bog raditi kroz moj život. Sve što mi je rečeno, prema Božjoj reči je da sam sada upućen u sve te blagoslove i divne stvari, i da će moj život biti obogaćen.

Godinu dana kasnije, sedim u kancelariji i imam sastanak osoblja i moja žena zove da kaže da sumnjaju da naš sin ima rak, moja prva reakcija je bila da psujem, izvinjavam se i onda kažem "Bože rekao si da će biti dobro tako da, verujem ti". Naravno, misliti da to znači da su doktori pogrešili.

Da skratim priču, biopsija je otkrila redak i agresivan oblik raka i CT je otkrio da je imao komplikacije, prvi te vrste džepa kancerogene tečnosti obloћio je tumor, иiniжi napad na tumor izuzetno opasnim i njegove љanse da preћivi skoro nulu. Dakle, započeo je četvorogodišnje putovanje, na kojem smo ga videli kako se oporavlja u odnosu na šanse, zatim da mu rak metastazira u plućima i ne samo jednom već dva puta se oporavi nakon što nam je rečeno da neće uspeti, u par navrata. Jednom prilikom je bio siv i predodređen za grob, sa možda 50 do 10 dana života. Ali, nakon što su se starešine molile tog petka, izašao je iz bolnice sledećeg utorka.

Za te četiri godine izgubio sam posao i svu svoju ovozematozemačnu imovinu, moje samopouzdanje i ego su bili razbijeni ni do čega, ali cementacija moje vere da je Bog stvaran je ojačana izvan tačke pucanja. Ne kažem da sam izašao nepovređen jer bi to bila laž, još uvek se borim da pomirim sve što mi je rečeno i naučeno, još uvek se borim da obnovim svoj život i samopouzdanje, ali zato što ste me vi (Nik) indirektno upoznali sa Hristom i zbog vaše priče, uvek imam na šta da se osvrnem i podsetim se da naši udovi ili nedostatak toga nisu naša ograničenja, naš način razmišljanja i naši stavovi su. Božja reč je veoma stvarno i pouzdano mesto za postavljanje našeg uma na cilj, i izgradnju karaktera koji definiše naše stavove. Ima mnogo više detalja u ovoj priči, ali je dugačka, podeliću je drugi put ako želite.

Nik, želim da ti se od srca zahvalim što si verovao Bogu jer je tvoja priča učinila moju priču mnogo lakšom za izdržavanje, i napravila krst koji je najveća priča od svih, mnogo stvarniji i život se menja. Volim te zauvek druže, Mike

7. aprila 2020.

JOŠ SEDAM DUŠA

Moj muž i ja živimo u Kenori, Ontariju, Kanadi i imamo ministarstvo uličnog fronta za ljude koji su beskućnici i narkomani. Osnovali smo našu crkvu u našem domu 1999. Mi pripadamo Pentekostal crkvi Božijoj iz Klivlend TN- a, a moj muž je zaređeni ministar sa njima.

Tokom ovog virusa COVID-19, svi ljudi sa ulice beskućnika moraju da lutaju ulicama dok se ne otvori sklonište u 21:00. Kroz vetar, kišu i hladne temperature moraju da se šćućure napolju i izdrže.

Konačno moj muž više nije mogao da prihvati. U hrišćanskoj ljubavi, doveo je ljude unutra da sednu i gledaju film u toplini naše crkve. Hranimo osamdeset ljudi svake noći od 15. avgusta, a ljudi sa ulice veoma dobro poznaju mog muža. U stvari, policija, gradonačelnik, članovi gradskog veća, druge crkve, milioneri, kao i ulični ljudi nam govore, "apsolutno ne postoji niko kao vi, pastore Frank"!

Sinoć, 24. marta 2020. bilo je hladno i kišovite napolju. Nismo mogli da dozvolimo da ljudi lutaju po kiši i hladnoći još jednu noć, jer smo gledali kako opadaju u zdravlju poslednjih šest meseci provedenih napolju, pa smo ih pustili da uрu. Imali smo muziku za obožavanje, ali to nije doprlo do njih, samo su se besciljno šunjali okolo.

Ovi ljudi su uhvaćeni u dilovanju droge, prostituciji i životu bandi. Povređeni su ljudi tvrdom ljuskom. Oni vole mog muža i mene zbog toga kako smo se žrtvovali za njih, i znaju da jesmo i kažu nam da znaju, ali uglavnom su zatvoreni.

Ali sinoć, Frenk je tražio neki video na Jutjubu da dođe do njih. Naleteli smo na tvoju (Nikovu) propovedajuću poruku u San Dijegu, mislim, gde si rekao da skačeš sa verom da pozoveš dilere droge da dođu ispred crkve i spasu se.

Iznenada, naš narod je prestao da besciljno luta, došao i seo ukorenjeno do ekrana i posmatrao vas. Čuli su svaku reč koju si rekao, i kada ih je Frenk zamolio da se obavežu na Isusa kao što si ti radio na ekranu, sedmoro ljudi je ustalo. Svi članovi bande.

Prvo što su njih dvoje rekli da će uraditi (nakon završetka plakanja i grljenja) bilo je čišćenje naših kupatila (gde su uzeli svoju drogu misleći da ne znamo) i iza naše crkve, koja je leglo droge koje stalno moramo da čistimo i nadgledamo.

Pre nekoliko godina, jedan od vođa našeg crkvenog štaba u Klivlendu, TN je došao na naš jubilej u našoj crkvi i rekao: "Ako neko ode dođavola u Kenori, moraće to da uradi puzeći iznad vaše crkve. Zato što im vaša crkva stoji direktno na putu"

Hvala vam što ste poslušali to "guranje" u San Dijegu te noći i uvođenje još sedam kanadskih duša u Kraljevinu.

Iskreno

Lin Koval

10. februara 2020.

TRAČAK NADE

Ja sam Elizabet iz Indije. Pre nekoliko dana sam se osećala nisko i prolazila kroz veoma depresivno vreme, a moje srce je zaista čeznulo za nekim neverovatnim ohrabrenjem i inspiracijom da nastavim dalje. Ja sam majka dvoje dece sa posebnim potrebama. Moj stariji sin Ašer ima osam godina i ima ADHD. Zbog njegove impulsivnosti, školovao sam ga kući, jer nije u stanju da sedi mirno u učionici i nije dobio upis da pohađa bilo koju školu. Moja mlađa ćerka Atali ima težak oblik cerebralne paralize. Ona ima šest godina i potpuno zavisi od mene, kao što ne vidi, priča, hoda ili radi bilo šta sama. Svakodnevno se molim za Božju snagu da bih mogla da se pobrinem za ova dva dragocena darova koja mi je on dao pod mojom mašnom. Ali, kao ljudsko biće ponekad je lako uporediti sebe sa drugima, ili se osećati drugačije, nepodobno u svetu savršenstva, i previđeno od Boga. Traћio sam na internetu ljude koji bi mogli da me motiviљu. Otprilike u isto vreme kada sam naišao na Nikovu knjigu "Život bez granica", i moram da kažem da me je to ne samo inspirisalo već mi je pomoglo da svoj život vidim kao dragocen u Božijem vidokrugu. To je poslužilo kao divan podsetnik da Bog ima plan za moj život, čak i u mojim izazovima. Stvarno sam volela da čitam Nikove reči, one su tako dirljive, inspirativne i neverovatne! Pokušavala sam da se stavim na njegovo mesto da razumem njegova osećanja, ali to nije bilo moguće za mene. Ipak, neka njegova osećanja su se poklopila sa mojim iako nisam invalid. Briga o detetu koje je potpuno u vegetativnom stanju je jednostavno preteљka i neobjaљnjiva. Ali, inspirisana sam Nikovi roditeljima, posebno njegovom mamom koja je sa ljubavlju brinula o njemu i nije osećala nikakvo oklevanje ili sramotu da odvede Nika na javna mesta. Zbog stanja moje ćerke, veoma oklevam da je izvadim u javnosti jer ne želim da ljudi bulje u nju. Hvala Niku što mi je dao novu perspektivu gledanja na moj život i okolnosti. Veoma sam ohrabrena svakom rečju i želim da čitam njegovu knjigu iznova i iznova, jer je tako izvanredno inspirativna. Moja porodica i ja trenutno živimo u Nagpuru, Maharaštri, severnom delu Indije. Moj muž je iz Kerale, u Južnoj Indiji. Mi kao porodica smo posvetili svoje živote da služimo Isusu i delimo njegovu ljubav sa drugima. Ovde imamo malo ministarstvo za privilegovanu decu. To je Dečiji klub gde se deca okupljaju da slušaju biblijski zasnovane priče, pesme. igre, i dobiti dragoceno obrazovanje. Svidele su mi se reči koje je Nik podelio u svojoj knjizi u kojima je bilo "kada i sami patite, idite i ublažite tuđi bol". Započeo sam blog za ljude koji prolaze kroz ekstremna iskušenja, i patnje, i nisu u stanju da zadrže veru u Boga. Preko mojih blogova ih ohrabrujem da zadrže poverenje u Isusa i u Njegovu neveru ljubav.

Još jednom se mnogo zahvaljujem Niku što je napisao ovu knjigu i podelio svoju neverovatnu životnu priču sa nama. Nik je božiji blagoslov za ovu planetu. Nik, nastavi da pišeš, nastavi da deliš i nastavi da ohrabruješ ljude. Neka vas Bog blagoslovi veoma dobrim zdravljem i snagom. Neka Bog blagoslovi vašu divnu porodicu i vaše ministarstvo! Sa molitvama, Elizabet.